Fintech hakaton, najveće takmičenje u osmišljavanju mobilnih i veb aplikacija za digitalno bankarstvo, pod nazivom “Digitalizacija plastike” organizovali su Societe Generale banka, kompanija Mastercard i Centar za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub.

 

Prvo mesto: Tim Reds

Pobednički tim hakatona čine studenti – dvojica dolaze sa FEFA, jedan sa ETF-a i jedan sa RAF-a. Žele da pomažu startapima da bolje integrišu biznis strategiju sa tehnološkim kapacitetima i da pomažu kompanijama da automatizuju svoje procese. Jedan član tima, Nikola, je koordinator aktivnosti u Garage Lab-u. Veruju da je rešenje koje su razvili na ovom hakatonu može da preraste u dobar biznis i voleli bi da rešenje predstave kompanijama kao što su KupujemProdajem i Limundo. Njihovo rešenje bavi se problemom kupovine od drugog fizičkog lica. Danas je to poručivanje online ili razmena licem u lice, a skoro sve kupovine plaćaju se u kešu. Samo na portalu KupujemProdajem je prošle godine bio promet od 160 miliona, a nijedna transakcija nije plaćena karticom, već u kešu. Aplikacija, me2u pay, omogućava da platite drugom fizičkom licu u istom trenutku. Sa vaše kartice se prebacuje novac na karticu drugog korisnika, od kog ste nešto kupili u istom trenutku, bez obzira na to u kojoj ste banci. Aplikacija omogućava da dodate nekoliko kartica iz više banki. Plaćanje se vrši tako što prodavac kreira zahtev, tako što unese novčanu vrednost, svrhu plaćanja i na osnovu toga mu se generiše QR kod, koji je zasnovan na tim podacima. Taj QR kod kupac skenira, prihvata zahtev i izvrši plaćanje ukoliko ima dovoljno sredstava na računu. Rešenje se oslanja na Money Send tehnologiju, koju je razvio Mastercard, koja omogućava transfer novca između dva korisnika, ali samo ako imaju mastercard karticu. Ovaj problem su rešili tako što će korisnici drugih kartica dobiti poruku sa aktivacionim kodom koji će ukucati u aplikaciju, i time aktivirati virtuelnu mastercard karticu koju će moći da koriste.Glavna primena su internet portali. A što se kurira tiče? Kurir dolazi kod prodavca i preuzima pošiljku, gde prodavac u aplikaciju ukucava sve informacije, generiše se QR kod koji kurir skenira, doda vrednost svoje usluge i generiše mu se novi kod koji pokazuje kupcu kada isporuči robu. Ova aplikacija ima još jednu primenu, a to je opcija ,,Skeniraj i doniraj’’, QR kodovi su raspoređeni po celom gradu, i time što prolaznici skeniraju te kodove, doniraju predefinisanu sumu novca.

 

Drugo mesto: Tim Sock-Lock

 

Mlada ekipa koja je pokrenula nekoliko stvari – startap koji u vaše ime piše personalizovana pisma koja vi ne biste umeli da napišete – pisma voljenoj osobi, prijateljima, rođacima, jedan član tima razvija machine learning aplikaciju koja skenira sajtove sa velikim brojem fotografija, kao što su gdeizaci.rs ili sajtovi festivala, i koristi softver za prepoznavanje lica da vas obavesti ukoliko je negde objavljena vaša fotografija, u Startap centru na Ekonomskom fakultetu razvijaju Escape Room in a Box – ili escape room za barbike, a dobili su investiciju za svoj biznis model u oblasti medicinskog turizma. Oni rešavaju problem monetizacije softverskih proizvoda. Većina developera uzima reklame, a te reklame nisu isplative korisniku, a smanjuju i samu vrednost proizvoda – zauzimaju mesto na ekranu, odvlače pažnju, prekidaju ljude. 50% korisnika slučajno klikne na reklame, a 33% korinsika smatra da su reklame nedopustive, developerima onda ostaje da ubacuju mikro transakcije u svoje aplikacije. Sock – Lock tim napravio je rešenje, tj servis. Developeri ulaze na sistem, uloguju se, skidaju SDK za operativni sistem koji koriste, registruju aplikaciju, generišu API key, treba im 10 minuta da sve to podese i počinju da zarađuju. Kako zarađuju? Korisnici skinu njihovu aplikaciju i kada je pokrenu, prvo izlazi ekran, koji im objašnjava šta predstavlja ovaj servis, ukoliko ne znaju. Servis  je mogućnost da dobiju premium feature-e za džabe, ako se prijave na njega. I kada kupe neku stvar preko bankovnog računa koji su povezali na servis, Sock-lock timu će banka javiti. A partneri, čija je aplikacija, daće mali delić kolača servisu, i ti poeni će moći da se iskoriste za kupovinu dodatnih funkcija u aplikacijama. Benefiti su brand awareness, povećanje korišćenja, i ljudi će mnogo više otvarati bankovne račune. Kada korisnik dođe u banku i otvori račun za 5, 10 dolara, koliko god, njemu se taj novac automatski pojavi u servisu i može da ga potroši. Developeri će morati da se odreknu te inicjalne sume, ali benefit za njih je zarada na duže staze. Praktično, developer će i dalje zarađivati, dobija korisnika na duže staze, banka je dobila novog korisnika, a korisnik je dao novac da otvori račun, ali je odmah dobio novac sa druge strane i oseća se kao da ništa nije izgubio.

Treće mesto: Tim Diatom

Diatom čini skup od dvoje ljudi koji rade zajedno u Telenoru i skup od dvoje ljudi koji živi zajedno, a ona – Anđela, čini presek ta dva skupa. Specijalnost su im Data Science, Web Development i server side development. Imaju sve što im treba da od ovog rešenja sutra naprave startap: “Nemamo garažu, ali imamo parking”. Njihovo rešenje je Biddy Bank aplikacija. Na primer, korisnik želi da kupi sat za trčanje, ali ga neće kupiti jer uvek iskrsne neki nepredviđeni, nepotreban trošak. Korisnik uvek ima želju da nešto kupi, a kada nema novca ili odlaže to plaćanje i kupovinu, ili počne da štedi. A ako ne uspe, posledica je da kupac ostane bez nekog željenog proizvoda. Prodavac nije izvršio prodaju, banka nije izvršila uslugu, i u tom slučaju, iskustvo korisnika je veoma loše. Biddy Bank aplikacija rešava ovaj problem. Put korisnika je sledeći – korisnik odabere neki proizvod koji želi da kupi, npr. sat za trčanje i šest meseci će skupljati pare za sat koji košta 250 evra. Za šest meseci je polumaraton koji će trčati i za njega mu treba sat. U narednih šest meseci, od svake transakcije koju korisnik izvrši, odvajaće se mala suma, koja odlazi na specijalni virtuelni namenski račun, a ta suma je fiksni iznos ili razlika do neke zaokružene cifre. U narednih šest meseci, ukoliko bude skupljao novac, sakupiće na primer, 85% svojih sredstava. Banka će u svakom trenutku imati uvid u štednju korisnika. Moći će da zna za šta štedi, kolika je bila target cena, koliki je period štednje, koliko ima sredstava. To znači da će retailer u jednom trenutku imati priliku da biduje korisničke želje i da korisniku ponudi traženi proizvod po nižoj ceni, u odnosu na target cenu ili da mi ponudi neki sličan proizvod po manjoj ceni. Prednost reatiler-a je zdrava konkurencija, niski troškovi za marketing, prilika da se trgovac pripremi pravovremeno za ponudu, kao i novi kanal prodaje. Iz ugla banke, CRM će bolje znati svoje korisnike tako što će znati ograničenje i planove. Ovo banci omogućava plasiranje nekih mini instant kredita, koji bi doprineli da on brže kupi taj proizvod. Akcenat se stavlja na korišćenje platnih kartica, biće više novih korisnika, rešenje omogućava uslugu partnerima banke i pruža novo korisničko iskustvo. 

(ostatak timova nije raspoređen prema rangiranju, već prema redosledu prezentacije rešenja)

 

Tim APF

Ovaj tim čine tri srednjoškolca, koji već rade. Petar je član izraelskog startapa Spartans AI, koji radi na razvoju četbotova. Njihov aktuelni proizvod je Jenna, HR četbot, koji obavlja inicijalni intervju sa kandidatima, a pored toga prave i custom-made rešenja za klijente. Andrej i Filip rade kao full-stack developeri u kompaniji Telegroup i stanari su ICT Hub-a. Ovo im nije prvi hakaton, jer vole da se takmiče. Osvojili su treće mesto na Ticketmaster hakatonu u novembru 2017. godine. Iako su veoma mladi, već razmišljaju o pokretanju svoje konsultantske agencije koja će pomagatistartapima  u ranoj fazi razvoja da lansiraju svoje proizvode. Njihovo rešenje je SoGe pametni asistent, koji predstavlja platformu integrisanu u postojeću m-banking aplikaciju. Svrha asistenta je da korisnicima pomogne da troše pametnije uz pomoć kartice, a da za sve to budu nagrađeni. Platforma prati stanje novca na računu, i dalje ga organizuje u fondove – za hranu, račune, zabavu, itd. Korisniku ovo donosi detaljan uvid u to koliko troši i kakve su njegove potrošačke navike. Unutar svakog fonda se nalazi detaljna statistika o potrošnji za taj mesec, koliko novca mu ostaje ukoliko nastavi da troši tim tempom, kao i pregled svih transakcija u datom fondu. SoGe asistent upozorava korisnika kada će ostati bez novca, i pruža mu pomoć u organizaciji fondova, a pored toga mu i predlaže popuste koje banka dogovara sa svojim partnerima, a specijalizovani su za to da korisniku pomognu da pametnije troši novac.

Tim Antigravity Propulsion

Tri člana ovog tima – Darja, Ivan i Neven – rade u firmi ECD koja razvija tržište kriptovaluta na našim prostorima, dok njihov četvrti član, Marko Rajević, radi kao asistent na fakultetu Metropolitan, na predmetu web sistemi. Darja, koja je gejmerka od malih nogu, upisala je ETŠ ,,Nikola Tesla’’, a nakon toga i Matematički fakultet, u nadi da će se jednog dana baviti razvojem video igara. Međutim, to se nije desilo a Darja je odlučila da ode u drugu sferu – grafički dizajn. Veruju da je bitno da imaju dobar biznis koncept, a ne savršen kod. Njihovo rešenje se bavilo isključivo problemom korisničkog iskustva – čekanja u redovima, slušanja neprijatnih razgovora, tuđih problema, izgubio sam karticu, hoću da je blokiram, onda je pronađem, ali više ne mogu da je odblokiram, zaglavila mi se kartica u bankomatu, želim da podignem novu, itd. Sve ovo izaziva mnogo gubljenja vremena. Osmislili su token koji je predviđen da se koristi nakon završetka procedure predaje papira za podizanje kartice, pa sve do dobijanja kartice. U pitanju je NFC pre-card token, sa kojim korisnik odlazi iz banke. Token korisniku omogućava da neometano vrši plaćanja dok mu ne stigne kartica. Token ima predefinisani limit koji kroz određeni alat korisnik može sam da izmeni. Token se može koristiti i za autentifikaciju tokom ulaska u banku, a na taj način službenik u banci može da zna ko je sledeći na redu. A kada kartica stigne? Ona stiže na kućnu adresu, a korisnik kroz aplikaciju traži PIN, koji dobija kroz SMS. On može da nastavi da koristi karticu ili token, ili ona. Kroz aplikaciju on određuje šta želi dalje da koristi, a može i privremeno da blokira karticu, ukoliko u tom trenutku ne može da je pronađe. Ukoliko je pronađe, može da skine blokadu. Ako kartice ipak nema, korisnik kreće u ponovnu proceduru vađenja kartice, a sve vreme i dalje koristi token.

Tim Tri ipo muškarca

Svi članovi ovog tima dolaze iz kompanije Emric, koja se bavi razvojem softvera za kreditiranje i lizing. Hakatoni im nedostaju, pa ih organizuju i interno u kompaniji, jer veruju da razvijaju sposobnost kreativnog razmišljanja zaposlenih. Fokusirali su se isključivo na poboljšanje korisničkog iskustva na web-u, zbog toga što su kartice jako loše povezane. Kada želite nešto da kupite, potrebno je da unesete mnogo podataka – broj kartice, ime i prezime, a nikad niste sigurni ni da li će sajt da prihvati ć, č, š i ž. Većina kompjutera danas ima RFID čitač na sebi. Time što ćete prisloniti karticu, učitaće vam se podaci o kartici. Na taj način, svaki kompjuter može postati POS terminal. Što se tiče verifikacije, u trenutku kada se podaci o kartici učitaju, automatski se otvara kamera radi autentifikacije putem prepoznavanja lica. Pomoću ovog rešenja, prodavnice bi potencijalno jednog dana mogle da koriste računare i mobilne telefone za plaćanje, umesto POS terminala.

Tim Treće mesto

Kada je jedina devojka iz ovog tima, pre dve godine organizovala MatHakaton, nije ni sumnjala da će tada upoznati dva momka koji su na tom hakatonu pobedili i da će biti u timu sa njima na trećem Fintech hakatonu. Pošto im je za ovaj falio samo ekonomista, odlučili su da pozovu Aleksandra, studenta ekonomije, koji je njihovom softverskom rešenju dao biznis dimenziju. Svoje rešenje nazvali su HITRO, zato što je brzo, a usmereno je malim preduzetnicima, majstorima, taksi vozačima, itd., koji žele da imaju rešenje za plaćanja, koja nisu u kešu, a POS terminali su im prevelika investicija. Korisnik pravi račun tako što unese usluge koje je pružio, a nakon toga se generiše QR kod, koji korisnik svojim telefonom može da skenira i plati jednim klikom. Sem što pomaže malim preduzetnicima, ona smanjuje i sivu ekonomiju. Profit bi ostvarili time što bi proviziju delili sa bankom.

Tim Bravo

Tim Bravo čine tri člana koja su se upoznala u firmi ByteOut, gde dva člana još uvek rade, dok je treći član tima danas u Telenoru. Kada su jednom prilikom na poslu morali da razviju brzo rešenje, uspeli su da završe prototip za manje od 10 sati, i tada su shvatili da dobro funkcionišu kao tim i da im ide od ruke brza izrada rešenja. Odatle se i javila želja da učestvuju na hakatonu. Smatraju da većina korisnika i dalje koristi keš, zato što ima veću kontrolu nad njim, zbog fizičke kontrole. Rešenje koje su osmislili zasniva se na prenošenju tog osećaja u digitalni domen. Kako bi to postigli, potrebno je da korisniku pruže nekoliko stvari – više kontrole nad transakcijama, bolji uvid u troškove i dugovanja, što više opcija plaćanja, kao i raspoloživost novca. Prema njihovoj ideji, korisniku treba pružiti bolju kontrolu nad pojedinačnim transakcijama, time što će kroz aplikaciju moći da pristupe kompletnoj listi. Pored toga, osmislili su i mogućnost odloženog plaćanja, na tri ili šest meseci, i odabir perioda otplate za pojedinačnu transakciju, uz određenu kamatu. Korisnik dobija detaljan uvid u sve podatke, način otplate, sve mesečne rate i kamatu. Aplikacija bi mogla da se koristi i na POS terminalima, tako što bi on izbacio QR kod, koji bi korisnik skenirao i automatski izvršio plaćanje, kao i za plaćanje pomoću registarskih tablica na automobilu, tako što korisnik unese broj tablica u aplikaciju, koje kasnije kamera prepoznaje. Kada kamera prepozna tablice, notifikacija stiže u aplikaciju i korisnik jednim klikom verifikuje plaćanje.

Tim Bob Ross

Svi članovi tima Bob Ross dolaze iz kompanije Orange Cloud, gde rade na web serverima kao što su CDM, WAF, a mogu uspešno i da vas odbrane od DDoS napada. Poziv na hakaton su videli na web-u i odlučili da se prijave prvi put. Nije im bilo bitno da da pobede, već da je zanimljivo i da nisu gladni. Njihovo rešenje predstavlja e-commerce rešenje. Koliko puta ste naleteli na neku stvar na internetu i poželeli da je kupite, međutim sajt nema tu opciju. Sigurno ćete pomisliti – 21. je vek, postalo je normalno da možemo da kupimo sve što vidimo na internetu. Ali, i prodavcima je teško da integrišu e-commerce usluge, postoji mnogo stvari, sigurnosnih mera na koje mora da obrati pažnju. A čak iako postoji e-commerce rešenje, korisniku je veoma naporno, zato što mora da unese mnogo podataka kako bi sebe zaštitio, a često su to poverljive informacije. Rešenje koje je tim Bob Ross osmislio olakšava i kupcima i prodavcima, tako što će se čitav proces drastično pojednostaviti. U Srbiji je ovaj proces veoma neefikasan, mnogo vremena se izgubi na same transakcije između preuzimanja paketa. Svoju aplikaciju su zamislili kao ekstenziju već postojećem sistemu, a ona bi predstavljala komunikaciju između cart sistema i servera. Kao kupac, dovoljno je da se identifikujete prvi put kada kupujete, a već sledeći put to ne morate da radite, već završavate proces kupovine u dva klika. Aplikacija ne bi narušila dizajn, ni koncept sajta. Proces je zamišljen tako da bude jednostavan, izlazi vam iznos koji treba da platite i bar kod koji skenirate telefonom, a nakon toga preko aplikacije potvrđujete transakciju.

Tim zVision

zVision je startap koji se upoznao u drugom startapu – InsideMaps – a radili su u kompanijama kao što su Microsoft, CISCO i Nordeus. Njihovim rečima ,,U principu, igramo basket zajedno’’. U taktici im pomaže i član tima koji je docent na Matematičkom fakultetu. Svojim softverom dokazuju da computer vision, zajedno sa mašinskim učenjem i fotogeometrijom mogu da naprave fotorealističan 3D model lica koji je dovoljno detaljan za daljinsku identifikaciju za potrebe finansijskih institucija. Rešenje koje su smislili je koncept zPay, preko koje se vrši autentifikacija koja je zasnovana na bimoteriji, i na taj način se vrši plaćanje. Njihova priča, kao i istorija kartica, kreće iz kafane. Nakon jedne lepe večeri, provedene sa prijateljima, došli su do problema – nisu imali keša da plate. Šta se dalje dešava? Jedan od tri člana tima, nema karticu kod sebe. Drugi, koji ima mogućnost plaćanja pomoću telefona, ispraznio je bateriju. A treći ima American Express karticu – koju taj objekat ne prima. Njihova ideja je da teže cashless ekonomiji tako što će transformisati način plaćanja koji funkcioniše na osnovu onoga što imaš – karticu, password – u plaćanje na osnovu onoga što jesi – 3D face recognition, i to u skladu sa PSD2 regulativom. Problemi koje imaju korisnici banke su vreme, bezbednost i customer satisfaction. Vreme teče, prolazi i ne može se vratiti, pa zar nije bolje provesti dan sa prijateljima, porodicom ili da ga potrošite na bankarske transakcije. Bezbednost? Da li se osećate bezbedno? Da li sve prevare na bankomatima i online sajtovima utiču na to da se osećate (ne)bezbedno? Banke se trude da skrate proces čekanja,ali taj proces uopšte nije lak. Ima li rešenja? Ima, optimizacija procesa upotrebom zPay tehnologije, koja ima cilj da u bankarski sistem ubaci pouzdanost, brzinu i jednostavnost. Ovo se postiže uz pomoć 3D tehnologije za biomterijsku autentifikaciju. Što se tiče vremena, ubrzava se proces uprošćavanjem sistema autentifikacije, jer više ne moramo da unosimo razne podatke – šifre, ime prezime, datum rođenja. Smanjuje se i mogućnost zloupotrebe indentiteta. Krajnji cilj je cashless society – uđete u radnju, uzmete šta vam treba, izađete, a pri tom ne budete optuženi za krivično delo krađe.

Tim TheView

Na hakaton su stigli pravo sa konfrenecije WeAreDevelopers, koja se održala u Beču. U pitanju je tim srednjoškolaca, koji je razvio demo svog proizvoda, a trenutno prave MVP. Usred hakatona su otišli do Knez Mihailove i radili anketu, kako bi imali uzorak za obradu. Pozajmili su svoju VR opremu i softver, kako bi hakatonci imali čime da se razonode. Držali su VR radionice u dečijem centru ,,Kliker’’, kao i prezentacije o upotrebi AR, VR i mixed reality u medicini. Smatraju da je društvu potreban drugačiji pristup školovanju. Njihovo rešenje bavi se problemom podele računa u restoranu ili u kafiću. U tim slučajevima, moguće je da dođe do nesporazuma među prijateljima. Neko plati manje, neko plati više, ili neko ne plati uopšte. Zahvaljujući anketi koju su sproveli, došli su do rezultata da ovaj problem najviše pogađa ljude između 18 i 30 godina. Prema njihovom istraživanju, preko 90% ciljne grupe ima platnu karticu i može da koristi aplikaciju, koja pruža jednostavno rešenje za problem grupnog plaćanja. Prva opcija aplikacije je grupna štednja. Ona omogućava da na lak i efikasan način pratimo i prikupljamo novac za neki  zajednički događaj – rođendan, putovanje, roštiljanje, itd. Neko iz grupe prijatelja kreira sobu, bira ciljni datum i iznos koji treba da se prikupi. Nakon toga, poziva ostale prijatelje da zajedno budu u sobi i prikupljaju potrebni iznos. Uz mogućnost da po našem intervalu doniramo novac, sebi olakšavamo da lakše prikupimo novac koji je potreban, a ne da odmah isplatimo ceo iznos. Druga opcija predstavlja grupno plaćanje tj. podelu računa pri plaćanju računa u kafiću. Funkcioniše slično – neko od nas pravi sobu, određuje iznos računa i poziva ostale, a pri tom im odredi iznos koji treba da plate za svoj račun. Kada oni prihvate da plate svoj račun i prebace novac, njemu se omogućuje da plati račun na POS terminalu gde god se on nalazi i ovaj feature se bazira na MoneySend tehnologiji koju je razvio MasterCard.

Tim Payten

Tim Payten dolazi iz Asseco grupe koja se bavi ATM, POS, E-commerce i payment softverima. Tim je sastavljen od tri developer-a i jednog eksperta za prodaju. Ideja do koje su došli na hakatonu im se toliko dopada da će je odmah nakon hakatona predstaviti menadžmentu svoje firme i dati predlog da se od tog koncepta razvije proizvod. Hakaton im je bila sjajna prilika da razmišljaju izvan okvira, zato što se bave sličnim stvarima, i svesni su ograničenja. Rešenje su nazvali ShareMaster. Njihova ideja je Mastercard platforma, koja se sastoji iz dve komponente, a to su: Share Master Portal i Share Master Wallet. Share Master portal je korisnički portal za personalizaciju svih Mastercard kartica jednog korisnika. Preko ovog portala, korisnik bi moga da personalizuje sve svoje kartice, a banka bi dobijala gotove korisničke CRM profile, direktno od Mastercard-a. Drugi deo ekosistema je ShareMaster Wallet, koji bi koristio neke već postojeće tehnologije za digitalizaciju platnih kartica, kao i da potencijalno uvedu neke nove servise. Funkcioniše tako što korisnik ulazi u ShareMaster aplikaciju, njemu se nudi opcija da doda svoju karticu, iz bilo koje banke. On je dodaje tako što prisloni karticu na telefon i očita sve podatke sa kartice. Aplikacija nudi mogućnost razvoja MoneyTransfer, Instant Cash-a – podizanja na bankomatima, plaćanje nekih servisa putem aplikacije poput taksija, parking-a, itd., kao i prikaz loyalty šema, koje su personalizovane za svakog korisnika.  Pomoću Mastercard Endless tehnologije, postoji mogućnost mobilnog plaćanja na POS terminalima, ali tim Payten je dodao još jednu funkcionalnost. Korisnik prisloni telefon na POS terminal, traži se autorizacija plaćanja, koja se vrši putem otiska prsta, procesira se uplata – ali je odbijena, zbog nedovoljno sredstava na računu. Kako je ovaj korisnik već predefinisan u CRM-u kao korisnik kom se može odobriti instant cash kredit u određenom iznosu koji ili dovoljan da završi transakciju, ili u celokupnom iznosu transakcije. Korisnik odabere iznos koji želi, kredit je odobren, račun ažuriran, a korisnik može da završi transakciju, a banka je plasirala kredit. Ideja je da aplikacija obuhvati sve servise – i kupone i loyalty – koje korisnik sam odobrava i sam bira putem ShareMaster portala. Kada korisnik doda karticu u aplikaciju, on dobija podatke za logovanje na portal, a na portalu može da personalizuje bilo koju MasterCard karticu, može da bira koja od kartica će biti aktivna na aplikaciji, kao i limite po karticama i instant cash kreditima. Korisnik samostalno na portalu predefiniše da li želi da dobija ponude za kredite. Pored toga, korisnik može da bira kako će upravljati servisima koji mu se prikazuju na aplikaciji, ali i na drugim kanalima – SMS, wallet, portal, itd.