U utorak, 26. juna, u Playground-u je održana panel diskusija na temu ’’Napredne tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji’’, sa osvrtom na tehnološke inovacije koje se tiču upravljanja navodnjavanjem i đubrenjem.

U ulozi panelista, našli su se prof. dr Slađana Savić, koja kao vanredni profesor radi na Fakultetu za biofarming u Bačkoj Topoli, dipl.inž. melioracija Miloš Stojanović iz kompanije Agromarket, kao i dipl.inž. melioracija Uroš Marjanović, koji je na čelu kompanije AquaEco. Moderatorka diskusije bila je dr Milena Marjanović.

Nakon uvodnog obraćanja dr Milene Marjanović, prof. dr Slađana Savić govorila je o trendovima u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i o smart-farmingu. ,,Drago mi je što je danas baš ova tema u fokusu, jer lično smatram, a verujem i da se mnogi ovde slažu sa mnom da je poljoprivreda naša šansa za budućnost.’’, ovim rečima je prof. dr Slađana Savić započela svoje izlaganje. Poljoprivredna proizvodnja, kao i druge oblasti, podleže mnogim promenama, usled razvoja tehnologije i drugih faktora. ,,Postoje različiti uzroci ovih promena. Pre svega, to su drastične klimatske promene i urbanizacija koja dovodi do raznih zagađenja. Zemljišta takođe podležu raznim stresnim faktorima, to su suše, mineralni stres i mraz. To dovodi do smanjenja poljoprivrednih površina.’’ Ostali izazovi poljoprivrednika u Srbiji su zagađena voda, skupi sistemi navodnjavanja, neadekvatno đubrivo. Glavna poruka prof. dr Slađane jeste da se moramo mnogo odgovornije ponašati prema životnoj sredini, kako bismo smanjili loš uticaj čoveka prema njoj, koja je trenutno veoma opterećena. Svi ovi faktori dovode do potrebe za novim konceptom poljoprivredne proizvodnje – smart farming. U pitanju je koncept gde koristeći novu tehnologiju povećavamo produktivnost proizvodnje, a u isto vreme i kvalitet proizvoda. ,,Danas imamo mnoge tehnologije na raspolaganju, koje pre nismo imali – mogućnost upotrebe GPS-a, dronova, korišćenje interneta za upravljanje procesima. Dostupne su nam i nove metode i parametri po kojima možemo pametnije da odlučujemo, na primer, nećemo djubriti samo da bismo đubrili, već onoliko koliko je potrebno, a da pri tom ne ugrožavamo životnu sredinu. I naravno, naučni kadar koji upravlja ovim stvarima mora da se razume i ima adekvatno znanje.’’ Smart farming je veoma širok pojam, i jedna od velikih prednosti jeste što se mogu koristiti i neke obične tehnologije, npr. smart telefoni, pa sve do kompleksnijih rešenja kao što su kontrolne sobe. ,,Srbija ima i više nego dovoljno školovanih agronoma, nedostaje nam samo kapital.’’, rekla je prof. dr Slađana.

 

Miloš Stojanović, direktor sektora za đubrivo i navodnjavanje u firmi Agromarket  govorio je o ulaganjima u poljoprivredu u Srbiji. ,,Ljudi koji intenzivno ulažu u poljoprivredu ovde dolaze iz neke druge branše, neke druge privrede i najviše ulažu u voćarstvo, što je, sa jedne strane, za Srbiju veoma dobro. Međutim, poljoprivredna gazdinstva se polako gase i izumiru. Takva gazdinstva ne ulažu u poljoprivredu, jer nemaju od čega da ulažu. Što se tiče ratarstva, znamo da se tu sa dobrom mehanizacijom mogu postići veoma dobri rezultati sa malim brojem uposlene radne snage, ali ni tu nema profita u poljoprivredi.’’ Miloš tvrdi da se najveći napredak vidi u voćarstvu, gde su ljudi koji ulažu spremni i da ulože u inovacije u poljoprivredi. ,,Ono što me najviše plaši je to što u jednoj tradicionalnoj zemlji, uvođenje inovacija ide veoma sporo i to moramo da prihvatimo.’’, izjavio je Miloš. Uroš Marjanović, iz firme AquaEco, takođe tvrdi da največi broj ljudi koji ulaže u poljoprivredu, tj. u voćarstvo, zato što se uloženi novac brzo vrati. A upravo ti ljudi utiču na implementaciju novih tehnoloških rešenja i utiču na modernizaciju Sistema navodnjavanja u Srbiji.

,,Ima dosta slučajeva kada se ljudi vraćaju iz inostranstva u svoju provinciju i ulažu u voćarstvo. To je dobra stvar, na taj način se deo kapitala iz inostranstva vraća kod nas.’’, izjavila je prof. dr Slađana.

Tehnološke inovacije i digitalizacija mogu da imaju veliki uticaj u poljoprivrednoj proizvodnji. ,,Da bismo u današnje vreme dobili kvalitetan proizvod, možemo da odredimo sve inpute, kvalitetnu vodu za navodnjavanje možemo da dobijemo filtracijom koja je na veoma visokom nivou, možemo sve procese da pratimo – razvoj tehnologije nam je danas sve to omogućio. Svi koji danas ulažu u poljoprivredu veliki novac, žele i da koriste nove tehnologije i da ulože u njih.’’, istakao je Uroš.

Miloš je na ovu temu pogledao iz malo drugačijeg i realnijeg ugla: ,,Jako je teško objasniti tradicionalnom potrošaču šta treba da uradi, a on kaže: to će me koštati 20% više, a imaću samo 5% više prinosa. Nije to to. Hajde da sačekam da skoči cena borovnice, pa ću onda da ulažem. Oni gledaju u pogrešnom smeru. Gledaju krajnju cenu, pa onda odlučuju hoće li da ulažu. Do pre 10 godina proizvođači nisu znali šta su vodotopiva djubriva, znali su samo za NPK mineralno djubrivo. Korišćenje ovog djubriva uništava zemljište. Nakon pet, šest godina, dolazi do problema i naglog pada prinosa i profitabilnosti. Uvođenjem inovacija, kontrolom primene djubriva, adekvatnim softverima kojima proizvođač može do detalja da upravlja đubrenjem i navodnjavanjem, a vi dolazite u situaciju da 20 godina držite zemljište u optimalnim uslovima. I onda na 5 ili 10 godina kada radite analizu, i dobijete zaključak da niste pipnuli zemljište, ništa mu ne fali. A to je samo 5% potencijala, nakon toga idu mnoge druge stvari koje mogu biti unapređene.’’

Ovaj događaj je prvi u nizu AgTech događaja koji će u narednom periodu biti organizovani u ICT Hubu u saradnji sa stručnjacima u ovoj oblasti, a sa ciljem da se povežu predstavnici tehnoloških startapa i tradiconalnih industrija poput poljoprivrede i na taj način podstaknu inovativne prakse.

Ovaj događaj je finansijski podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i implementiran od strane ICT Huba kao deo projekta ‘Igralište inovacija’.