U utorak, 5. Juna, održan je meetup na temu ,,Kako uspešno pokrenuti mobilnu aplikaciju iz Srbije?’’, na kom je predstavljen uspešan primer iz oblasti razvoja mobilnih aplikacija. Govornik je bio Vladimir Šijaković, CEO & Founder of Cvik & Partners.

Vladimir je napustio uspešnu i profitabilnu karijeru u bankarstvu i okrenuo se IT industriji. Na pitanje bivšeg kolege iz banke o tome kako je biti preduzetnik, Vladimir je odgovorio, a i dalje voli da odgovara na to pitanje sa: ,,Biti preduzetnik znači da radiš deset do 12 sati svaki dan, dođeš kući, vidiš se sa svojom porodicom, sa devojkom, sa momkom, decom eventualno, kako god. Tu ostaje još barem sat, sat ipo vremena da se nešto pročita. Posle toga, legneš da spavate i spavaš kao beba. Znate li kako bebe spavaju? Na svaka dva sata se bude i plaču.’’ Vladimir je istakao da je mindset veoma bitan za one koji žele da postanu preduzetnici, a i za one koji su već pokrenuli nešto svoje, neophodno je da verujemo u to da su i nemoguće stvari moguće. Ukoliko mislimo da ne možemo nešto zato što je to teško, skupo ili nemoguće, moramo to da menjamo.: ,,Taj mindset, kada krećete u pokretanje svoje kompanije, je nešto što morate da prevaziđete. Ne postoje prepreke, ne postoji nešto što ne može da se učini. Pitanje je vremena, truda, rada. Morate da imate optimizam i da verujete u nešto.’’, rekao je Vladimir.

Koreni njegovog preduzetničkog duha dolaze još iz njegovog detinjstva, jer je oduvek voleo da nešto sklapa/rasklapa, popravlja, itd. U svojim dvadesetim godinama, dok je u Srbiji bilo teško stanje, tokom devedesetih, otišao je na Kipar, gde je radio za kompaniju koja se bavila investicionim fondovima. Posle pet ipo godina, shvatio je da to nije za njega i 2003. godine se vratio u Srbiju i nije mogao da pronađe posao. U to vreme kretala je lizing industrija, i u periodu od 8 godina, Vladimir je pokrenuo tri lizing kompanije, a onda je došlo je do zasićenja industrije. Nakon što je napustio bankarski svet, Vladimir je otišao u kompaniju koja se bavila retail-om, veleprodajom i maloprodajom uređaja, a iza toga je usledio i konsalting za privatne firme. Vladimiru je to bio prvi preduzetnički neuspeh. ,,Sve što sam imao po pitanju jednog i drugog sveta, totalno je puklo. Jednostavno, možda nisam bio dobar u nalaženju klijenata, a možda klijenti nisu hteli da prihvate savete. Hteo sam da implementiram jednu vrstu menadžmenta koja se koristila na zapadu, ali ovde to nije baš najbolje prošlo’’, Vladimir je podelio svoje iskustvo sa publikom. Šta se dalje dešavalo? 2014. Godine, klijent nije imao novca da mu plati usluge, a kao kompenzaciju dobio je Mac laptop, što ga je navelo da razmišlja šta može sve sa njim da uradi. I tako je počeo da uči programiranje. ,,U to vreme sam, naravno, vozio stari auto. Te godine je prvo otišao alternator, pa vodena pumpa, i na kraju kaiš, a to je za mene bilo veoma lepo iskustvo koje me je koštalo 180 evra i to samo za šlepovanje iz Novog Sada. Svaki put kad se desio kvar, učio sam jedan obrazac – google search, zoveš nekoga ko je najbliži, pokušavaš da zoveš majstora, kada si tu, za koliko može, kada može, koliko može, koliko para, da li ćeš platiti u evrima ili u dinarima, nemam ovde toliko keša, moram do bankomata i sve ostalo.’’  Tada se rodila ideja, a Vladimir se bacio u istraživanje. Dva ipo meseca je proveo pokušavajući da pronađe podatke o toj industriji i odlučio da pokrene startap Mile Cvik.

Prvu verziju Mile Cvik mobilne aplikacije počeo je da pravi 2015. godine, sa ciljem digitalizacije sistema pružanja pomoći na putu. ,,Šest meseci mi je trebalo da naučim sve procese u pokretanju aplikacije. I onda sam došao do nekog prvog projekta. U međuvremenu se moj auto popravio, a ja sam uspeo da odvojim 3500 evra. Međutim, ova cifra za ceo development proces koji je skup može da bude malo.’’ Vladimir je bio prinuđen da traži ljude koji će biti spremni da sa njim rade povremeno ili part time, za manju platu, zbog budžeta. Tri meseca pred početak procesa, slao je na stotine zahteva za konekciju na LinkedIn-u. Danas ima preko 15.000 konekcija i to mu je obezbedilo da u tom trenutku filtrira ljude koji se bave development-om. Ceo taj proces je trajao, Vladimir je poslao preko 700 poruka, a iz tih 700 ljudi, 40-50 intervjua je održano i tako je upoznao prvog kolegu. ,,Svaki development proces ima dve faze, prva je razvoj softvera – sve je divno, sve je krasno, pišemo kod. Zatvoreni smo u školjci. Kada dođe lansiranje, dolazi zanimljiv proces, i sve ostalo – biznis, marketing, popravi ovaj bag, ko je podrška, šta će da pruža, i kako. A tržište je nemilosrdno.’’

Prva verzija se zvala Stop&Go i bila je jako komplikovana, sa puno detalja. Druga verzija donela je puno izmena, kao i potrebu za partnerima, jer je veoma teško dobiti korisnike bez partnera. Sledeći korak je bilo ubeđivanje ljudi koji koriste Nokia telefone prethodnih 30 godina da pređu na pametne telefone. Nakon lansiranja na tržište, potrajalo je 4 meseca dok se nije desio prvi servis preko aplikacije. Verzija tri je podrazumevala izmene u dizajnu i implementaciju platnih kartica. Današnja verzija je četvrta, a ona obuhvata i pakete, pored pomoći na putu gde možete da kupite paket na 3, 6, 12 meseci i šta god da vam se desi, troškovi su pokriveni, kao i partnerstvo sa osiguravajućom kućom.

Vladimir je događaj završio otvorenom diskusijom sa publikom, koja je potrajala duže od sat vremena, kao i sa najavom Vozzi brenda, u koji će Mile Cvik prerasti.