U 2017.godini Societe Generale banka slavila je jubilej, i zajedno sa partnerima pokrenuli su Generator – mesto za podršku inovativnim preduzetničkim projektima koji će generisati dalji razvoj inovacija. Sigurni smo da ste za ovu inicijativu čuli i da ste ispratili sve inovativne ideje koje su se takmičile za vredne nagrade, kao i ko su pobednici konkursa.

Tri meseca mentorske podrške ICT Hub mentora i prezentovanje pred ICT Hub Venture investicionim fondom osvojio je projekat Woo Box. Danas pričamo sa njima.

Motivi za prijavu na generator.rs konkurs?

Na našu prijavu za generator.rs je najviše uticala Dušanka Volarević koja sarađuje sa nama u Societe Generale banci. Predložila nam je da se prijavimo na takmičenje znajući da smo inovativno mlado preduzeće sa već osvojenim nagradama u inostranstvu. Prijavili smo se… i nismo pogrešili. U Srbiji se poslednjih godina pojavilo dosta kvalitetnih ideja i startapova, te je pored toga došao do izražaja i takmičarski duh samog tima kako bi se uporedili sa ostalima, ispostavilo se skoro 800 timova i kako bi videli gde smo trenutno u odnosu na okruženje.

Ukratko o projektu, kako je formiran tim, kada ste došli na ideju, u kojoj ste fazi trenutno?

Pre svega da objasnim šta je suština WooBox-a.

Razvojem interneta i pojavom onlajn prodaje 2000-ih godina, počeli su da se pojavljuju sajtovi koji isporučuju svežu i prerađenu hranu na kućne adrese putem kurirskih servisa. Samim tim, pojavila se potreba za odgovarajućom ambalažom koja će zadovoljiti prohteve prodavaca i kupaca. U prvom talasu se koristila ambalaža koja se pravila od stiropora kao izolacionog materijala, međutim najbrže rastuće tržište prethodnih godina je sektor organske hrane čiji potrošači veoma vode računa na uticaj čovekove okoline i da materijali budu prirodni i lako reciklirani. Ova grupa potrošača obraća naročitu pažnju na uticaj (impact) okoline tokom i nakon kupovine organskih proizvoda. Po poslednjim istraživanjima objavljenim u dnevnim novinama u SAD-u «Washington post», na najvećem tržištu ovakvih servisa koji isporučuju obroke sa pripremljenim sirovinama koji su spremni za 30-minutno kuvanje nakon isporuke (meal kit delivery services) jedan od faktora zbog čega konzumenti prestaju da koriste njihove usluge je u upotreba ambalaže koja se baca i zauzima dosta mesta nakon dostave.

WooBox je proizvod koji za svrhu ima transport svežih namirnica koje zahtevaju određene temperaturne uslove (od 2 do 7 stepeni celzijusa). Na taj način WooBox pretenduje da preuzme značajnu ulogu u procesu dostave hrane (menjajući velika pakovanja od stiropora kojima se hrana dostavlja u restorane, na pijace i velike markete). WooBox je prirodna alternativa ekspandiranoj peni – stiroporu. Sačinjen je od drveta i vune. Oslanjajući se na vekovima poznatu činjenicu da je vuna prirodan i veoma dobar temperaturni izolator, WooBox tim je koristi za unutrašnjost svog proizvoda. Gruba i kratka vuna od autohtonih ovaca širom sveta, koja se baca zbog manjka potražnje i razvoja industrije plastike, se koristi u WooBoxu, predstavlja materija kojem je ponovo pronađena upotrebna vrednost i namena.

Tim je formiran postepeno. Ideja za ekološkim pakovanje u je nastala tokom praktičnog rada kroz projekat UN FAO – UN agencije za hranu i poljoprivredu – razvoja stočarstva u planinskim delovima Srbije i Crne Gore. Tokom rada na projektu, zapazio sam da domaći farmeri imaju problema sa plasmanom vune domaćih vrsta ovaca zbog grube strukture vune tj. (ne) kvaliteta vune. Usled nedovoljne potražnje takve vune na tržištu, farmeri su takvu vunu spaljivali, bacali ili menjali za stočnu so.

Takođe, dosta farmera skladišti takvu vunu godinama i zalihe neretko dostižu količine koje se mere u tonama. Povezujući probleme i potrebe za prirodnim izolacionim materijalom u rastućoj internet industriji koja se bavi isporukom hrane koji bi zamenio kancerogeni stiropor u industriji pakovanja za hladan transport hrane – nastala je WooBox (kutija).

Osnivanjem sajta za isporuku organske i domaće hrane zelenoo.com tražio sam pogodno ekološko rešenje za hladan transport organske hrane od našeg distributivnog centra do kupaca kako bi zamenili ne-ekološke kutije od stiropora koji se do sada koriste, a koje su napravljene od prerade nafte. 2014. godine gde sam slučajno učestvovao na Smart living challenge takmičenju ( http://2014.smartlivingchallenge.com/ideas)  organizaciji Švedskog instituta i naučnog parka iz Munktela (Švedska). Tokom takmičenja upoznao sam Jelenu sa arhitektonskog fakulteta i tako je sve počelo. Uspeli smo da od preko 300 startapova iz celog sveta uđemo među 15 pobednika, a među 5 u kategoriji “hrana”. Bila nam je čast što smo primili nagradu u Štokholmskoj većnici, na istom mestu gde je i Ivo Andrić prisustvovao ceremoniji dodele Nobelove nagrade. Tada smo videli da proizvod ima potencijala za skalabilnost i da rešava ne samo lokalne problem u Srbiji već širi na nivou sveta. Bili smo nesvesni da smo se uhvatili u borbu sa većim problemom koji zahteva globalno delovanje.

Nakon izrade prvih prototipova i nakon testiranja u realnim uslovima tokom 2015. i 2016. godine u tim dolazi Ivan, dizajner i ko-osnivač, koji je već dizajnirao proizvode za široku upotrebu sa praktičnom primenom. Nakon toga dizajnirao je atraktivne modularne kutije koje se mogu upotrebljavati i nakon isporuke hrane i koja je švajcarski nožić među kutijama sa višenamenskom upotrebnom vrednošću.

Takođe, 2016. smo dobili sredstva i akceleraciju od Climate-KIC akceleratora u organizaciji evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) iz Budimpešte kako bi završili rad na prototipu i pokušali da izađemo u javnost i zakoračimo na tržišta sa veći potencijalima – američko tržište. Početkom naredne godine smo zvanično otvorili firmu za proizvodnju sa sedištem u Vršcu. Kao šlag na tortu u maju 2017. smo primili poziv da učestvujemo na CEE All Stars demo danu u Google kampusu u Varšavi i predstavili investitorima WooBox zajedno sa 40-ak startapova iz celog sveta. U međuvremenu timu se pridružio i Petar, diplomac šumarskog fakulteta iz porodice sa dugom tradicijom u obradi drveta. Time smo zaokružili tim i krenuli hrabrije u razvoj i promociju proizvoda.

Šta za vas znači nagrada ICT Hub-a?

Drago nam je pre svega što je jedan domaći hub i hub sa venture capital fondom prepoznao proizvod, a pre svega tim i odlučio se da nam dodeli nagradu. Svaka mentorska podrška nam je važna kao i mreža kako bi relativno brzo dalje razvili proizvod i probili se na strano tržište uz zadržavanje same proizvodnje i razvoja proizvoda u Srbiji. Takođe, čestitao bih ICT Hub-u što se odvažio da dodeli nagrade ne-ICT startapu ali koji je usko vezan za ecommerce platforme za dostavu sveže hrane.

Kakvi su kratkoročni, a kakvi dugoročni planovi? I želje?

Kratkorični planovi su da u narednih par meseci pokušamo da budemo u akceleratoru za razvoj startapova iz oblasti hrane u zemljama sa razvijenim tržištem e-trgovine. Tu prevashodno mislimo na zapadno evropske zemlje i severnu Ameriku, već smo uspostavili kontakte i nadam se pozitivnom ishodu. To bi bio pravi izazov za ceo tim i prilika da razvijemo WooBox sa partnerima na zrelim tržištima, potpuno drugačije od srpskog koje je tek u povoju sa veoma ograničenim mogućnostima.

Dugoročni planovi su da jednog dana postanemo sinonim za ekološko pakovanje u domenu dostave hrane i trgovine putem mobilnih tehnlogija na globalu. Takođe, već razvijamo portfolio proizvoda za kampere i brodove kako bi očuvali hladno piće i hranu tokom izleta ili boravka u prirodu i na moru. Postoje zaista veliki potencijali u WooBox-u u industriji dostave sveže hrane ili tzv. “meal kit” industriji koja se razvija veoma brzo i koja je veoma dinamična sa puno pivota.

Kakav je vaš utisak o 2017. iz ugla stratapa u Srbiji?

Generator je pokazao da se ideje i preduzetništvo razvijaju velikom brzinom, pre 3-4 godine na prvim startap akademijama teško su se nalazili timovi, sada je to već ozbiljna kritična masa. Međutim, kao i u manje razvijenim državama Evrope postoji problem sa povezivanjem sa potencijalnim tržištima tj.postoji problem validacije ideja na domaćem tržištu ukoliko pričamo o ne-ICT startapovima koji su fizički vezani sa ex-YU region kao da i dalje hronično nedostaje sredstva za “seed” investicije.

To sam mogao najbolje da uporedim kada sam tokom 2015. godine bio deo IRP akademiji u Beču, gde su kolege iz Austrije i ostalih zapdnih zemalja lakše stizale do prvih investicija i validacija, dok smo se mi sa Balkana borili da dođemo do prvog kapitala mnogo duže nego oni i to po pravilu van svojih matičniih zemalja. Istine radi, sa tim novcima koje smo dobili možemo mnogo više da uradimo u Srbiji s obzirom da smo od malih nogu naučeni da radimo pomoći štapa i kanapa a pri tom smo među najjeftinijim zemljama kada pričamo o ceni usluga i materijala, tako da sve ima svoje prednosti i mane razvijanja startapova u Srbiji.

Dobro je što je ICT Hub osnovao venture capital fond i dao šansu mladim startapovima da dođu do prvih investicija kako ne bi morali da traže svoju šansu napolju.

Dosadašnja iskustva sa investicijama – ako ih je bilo, za ovaj ili neki od projekata na kojima radite ili ste radili?

Naravno prva investicija je bila od lične ušteđevine, a zatim je došla i prva investicija u iznosu od 20K EUR sam dobio za platformu za e-trgovinu zelenoo.com od strane austrijskog investitora 2016. godine, koji mi je bio mentor na IRP akademiji u Beču.

Kasnije te godine smo na “Social Entrepreneurship” takmičenju u Austriji dobili i 50K EUR granta za dalji razvoj platforme od strane austrijske razvojne agencije (ADA). Nakon toga, iz prvog startapa iskočila je ideja za drugi startap – WooBox. U oktobru 2016. godine smo dobili sredstva u iznosu od 15K EUR i akceleraciju Climate-KIC od strane Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT). Tehničku podršku za apliciranje smo dobili od strane Privredne komore Srbije i Isabel Airas koja je vodila ceo proces prijava, što je bio znak da je država počela počela da pruža usluge servisa za startapove i domenu zelenih tehnologija.

Od 2013. i prvih ideja saznali smo za Impact HUB u Beogradu (kada napišem to, mislim na Nenada i Gaju sa timom) koji nam je od samog početka pomagao i podržavao kroz razne obuke i predavanja da uobličimo ideje u svim oblastima od pitch-eva do marketing kampanja za strana tržišta. Takođe smo uspeli takođe da koristimo mrežu Impact HUB-a u Beču i Cirihu za razvoj ideja i networking.

Šta, po vašem mišljenju, treba da se desi da WooBox postane relana i prihvaćena opcija kada je odlaganje i transport namirnica u pitanju? I na nivou svesti i na nivou računice?

Prevashodno zavisi od našeg tima kojom ćemo brzinom uspeti da se probijemo sa konceptom na zrela tržišta i uspostavimo saradnju sa ostalim razvijenim kompanijama iz oblasti distribucije hrane i “Meal kit” industrije, primera radi samo se u Americi godišnje obrne 10 milijardi $ u toj oblasti sa tendencijom da se učetvorostruči narednih 20 godina. Tu vidimo našu šansu u domenu pakovanja, na ruku nam idu zakoni o zabrani upotrebe pakovanja od stiropora u industriji dostave hrane već sprovode, pa tako u San Francisku i preko 100 gradova SAD-a plaćate kaznu u iznosu od nekoliko hiljada dolara ukoliko isporučite hranu kupcu u kutiji od stiropora. Uskoro se očekuje donošenje krovnih zakona na nivou država a prva je na redu Kalifornija. Slične inicijative postoje u zapadnoj Evropi a naročito u Skandinaviji. Naravno, kao za i svaki uspeh pored tima, novca, networkinga bitno je biti u pravo vreme na pravom mestu i imati malo i sreće.

Nikica Marinković, razvoj proizvoda Woo Box